Овај јединствени предмет прављен је у некој од византијских царских златара у Солуну или Цариграду, а његово проналажење доказује да је у деветом веку постојала србска државна администрација.
Поред многих драгоцености које чува Историјски музеј Србије, издваја се мали, али по важности непроцењив предмет.
У питању је златни печат србског кнеза Стројимира из деветог века, који је пронађен 2006. године на аукцији у Немачкој. Печат се чува у депоу Музеја, а наредне године биће у сталној поставци Историјског музеја.
Овај јединствени предмет прављен је у некој од византијских царских златара у Солуну или Цариграду, а његово проналажење доказује да је у деветом веку постојала србска државна администрација.
У том периоду владала је династија Властимировић, а печат је припадао Стројимиру, првом владару из те династије.
То потврђује и натпис на њему исписан на грчком „Боже, чувај Стројимира“.
„Печат може да се сматра да је једини сачувани артефакт овакве врсте државотворне врсте код нас.
Овим печатом кнез Стројимир је затварао своја писма, затварао је администрацију, државна документа“, каже директорка Историјског музеја Србије Душица Бојић.
Од злата, купастог облика са алком на врху, тежак је 15,46 грама. Тадашње државно руководство преко конзулата Србије у Минхену откупило је стари печат за 20.000 евра.
Конзерватор рестауратор Историјског музеја Србије Бобан Вељковић каже када је печат Стројимиров први пут дошао у његове руке препознао је да је од злата по тежини. 
„У добром стању је дошао и није било потребе за много интервенисања, а занимљиво је било када сам утискивао печат у восак он се загрејао за пар секунди, а злато је најбољи проводник те је то још један доказ да је реч о злату. Ја сам у овом музеју дуго и разни предмети су прошли кроз моје руке. Овај је занимљив јер је тако мали, а тако значајан, у ствари, значај предмета не одређује његова величина већ историјска прича пре свега“, објаснио је Вељковић.
Душица Бојић истиче да је тај печат симбол династије Властимировића са њеним оснивачем кнезом Властимиром и потоњим синовима и унуцима.
„Значи да државност Србије не почиње од 12. века како се обично учи у школама или се најчешће говори у медијима, него управо почиње од тог седмог века“, нагласила је Бојић.
Анализе су показале да је реч о аутентичном предмету из деветог века. До сада су урађене његове реплике од позлате у две величине и користе се као поклон страним државницима.
Због великог интересовања, реплику старог србског печата, грађани ће моћи да купе на инфо-пулту Историјског музеја Србије.
ИЗВОР: Блокирани
