Новинари Драган Јовановић и Слободан Филиповић предлажу враћање Старом србском календару и изнели су доказе за то! Да ли је Србија и цео свет у 2022. или 7530. години?
Према општеприхваћеном Јулијанском календару данас је 2022. година, али према старом србском сада је 7530, речено је на данашњем скупу у пресс цетру УНС-а.
Наиме, новинари Драган Јовановић и Слободан Филиповић предлажу да СПЦ, САНУ и држава Србија обезбеде одржавање научног скупа на коме ће бити изнети необориви научни докази о постојању Старог србског календара, иначе, најстаријег на свету.
– Запис потопа из Светог писма, који се догодио на Ђурђевдан пре 7.525 године, обележио је почетак србске календарске ере у неолиту.
Ова тврдња, сагласна је старим србским државним и црквеним записима, који уз Протокол српског календара у Законоправилу светог Саве с почетка 13 века, као и запису Светог писма о датуму потопа у Постању, јасно сведоче о јединственом почетку србске календарске ере 5508 г.ст.ере.
Потоп је плански извршен цепањем Атласа (Јужних Карпата) у Ђердапској клисури, од стране високоцивилизованих дошљака из космоса који се помињу под именом Дивови у значењу Богови, са јасним циљем исцрпљивања Белог или Панонског мора, који је омогућио “неолитску револуцију”, условљену “екстензивном земљорадњом” и “експлозијом рађања” – тврди етнолог и новинар Слободан М. Филиповић.
Поред тога, он каже да је србски једини духовни језик на свету и да је исконско станиште Срба у Подунављу Хелма.
– Култура је моћ духа, а Срби народ ван времена и простора, чије се знање заснива на основним небеским кретањима.
Духовност србског народног предања, део је некадашњег општечовечанског знања старих цивилизација које су биле на вишем културном ступњу, јер се нису заснивале на религији и идеологији већ на вери и знању.
Отуда, неолитска духовност србског народног предања налази потврде у митологији и савременој науци, пре свега у астрономији, квантној физици и хелиоцентричној метеорологији – открива Филиповић.
Филиповић је поменуо да су се образовани Срби одрекли Старог србског календара, а да га је НАСА преузела и установила да се почетак годишњих доба, према том календару, поклапа са електромагнетним променама Сунца.
Наводно је све више научних доказа да Стари србски календар бележи време од после Нојевог потопа, који се збио пре 8.000 година на земљи коју данас прекрива Црно море.
– Још у трећем цвеку Сектус Јулијус Африканац прославио се рачуницом да је “Христ рођен 5.500 година после Нојевог потопа”.
То се малтене у длаку поклапа са старим србским календаром по коме смо, данас, у 7.525 години – открива Јовановић.
Он још тврди да су Богови са Сириуса наши родитељи, а да је Енох, четврто колено Адамово, једини човек који је стајао лицем у лице са Богом.
Јовановић књигом “Књига о Еноху” жели да истакне родбинску везу Господа са Адамом, то јест са Србима.
Да српски календар датира још од винчанске културе, од шестог века нове ере, како кажу два новинара, указује карактеристичан симбол за време – лук са два пресека.
Према српском календару, година се дели на лето и зиму. Лето почиње 6. маја, а зима 8. новембра, што се поклапа и са сунчевим календаром.
ИЗВОР: Салађана Васић
