ХРВАТИ СУ НЕКАДА КОРИСТИЛИ ЋИРИЛИЦУ, А ДАНАС БРИШУ СВАКО СЛОВО! Желе да забораве оно што историја неће никад (ФОТО)

0
470
Неки кругови и данас поричу припадност ћирилице у хрватству. Сведоци смо да се последњих година одржавали масовни протести у Хрватској поводом забране ћирилице у свим институцијама.
Мис лепотице у Краљевини Југославији 1930 године.

Подсећања ради, у Хрватској су од 1990. до 2010. године, када је ћирилица проглашена ђаволским писмом, а под циничном формом “отписа књига”, од забитих школских библиотека до водећих националних институција у Загребу, спалили око три милиона књига на србском језику.

Неки кругови и данас поричу припадност ћирилице у хрватству.

Сетимо се само недавног уништавања ћириличних табли у Вуковару када је изменом статута града о забрани употребе ћирилице на јавним местима, уз лицемерно образложење да је тиме постигнут максимум права србске мањине у Хрватској, и да ће убудуће Срби морати писмено да траже дозволу да службене дописе пишу на свом писму.

Међутим, Хрвати желе да забораве своју ћирилицу. Ћириличним писмом се писало од 11. до 18. века у Дубровнику, Пољичкој Републици, Славонији, а њиме су се служили и босански фрањевци и хрватски протестантски писци на шта је указао и академик Стјепан Дамјановић.

Не тако давне 2012. године Међународни научни скуп “Хрватска ћирилична баштина” је обележила у Хрватској академији наука и уметности у Загребу 500. годишњицу штампања прве хрватске књиге на ћирилици, “Дубровачки ћирилски молитвеник

 

“Дубровачки ћирилски молитвеник.Од блажене госпође офичје.
Дамјановић је тада рекао да се ћирилица употребљавала хрватским срединама “јер све што је у Славонији за време турске власти писано хрватским језиком писано је – ћирилицом”.

“Важну деоницу те писмености остварили су босански фрањевци својим писаним и штампаним делима”.

У Загребу се почетком 20. века писало ћирилицом. Многи натписи у самом граду су били исписани ћирилицом, мада је Загреб био саставни део Аустроугарске монархије.

Након реформе Вука Караџића када је народни језик стандардизован и уведен као књижевни, србски језик и ћирилично писмо су постали уједно и језик и писмо Хрвата. Од чињеница се ипак, не може побећи.

Доказ о забрани ћирилице.

Ако се само сликом вратимо 90 година уназад видећемо и фотографије србске и хрватске мисице које су забележили фоторепортери током 1920-их и 1930-их година у Београду, Истанбулу, Сарајеву и Анкари, а у склопу изложбе нашла се захваљујући организаторки, проф. др Наташи Мишковић, која је скупљала материјале из југословенских и турских дневних листова.

Натпис на ленти хрватске мисице је био на ћирилици.

Хрватска ћирилица се још назива и арватица, босанчица, хрватица .
Зграда на аеродром у Загребу је давне 1932.године био исписан на ћирлици.
Кроз историју су се и Срби и Хрвати служили и ћирилицом и латиницом.

Зграда аеродорома у Загребу 1932 године.

Последњих деценија дошло је до некакве прерасподеле тако да је латиница остала као скоро једино писмо у садашњој држави Хрватској. То не значи да у Србији сада морамо ми на то да се угледамо, пошто је Хрватска усвојила само латиницу, а рецимо занемарује или протерује ћирилицу.

Да сада ми треба да усвојимо само ћирилицу и да кажемо да је само ћирилица србско писмо, а латиница хрватско, да не набрајам неке друге квалификативе који се чују као што су туђинско, коминтерновско или ватиканско писмо.

Већ цео један век велики број Срба, и у Србији и ван ње, прихватио је оба ова писма као своја.

Сматрам да је потпуно депласирано делити, у оквиру некаквог националистичког модела мишљења, да је само ово наше а оно друго њихово- рекао је за медије недавно лингвиста Ранко Бугарски.

У име божије” документ хрватски на ћирилици!

Ћирилицом се данас служи најмање 260 милиона људи. Од тога око 220 милиона живи у Европи, остали у централноазијским земљама.

Ћирилицу првенствено користе словенски народи – Руси, Срби, Бугари, Украјинци, Белоруси и Македонци.

Али, и на десетине народа који говоре језицима из индо-иранске, алтајске и угро-финске групе, махом у областима азијског дела бившег СССР – Казаци, Узбеци, Киргизи, Таџики, Осети.

ПИСАО: (Ј.Чабовић)

LEAVE A REPLY

Please enter your comment!
Please enter your name here