ДОБРО је што се патријарх Порфирије јасно заложио за заштиту и очување србског језика и ћирилице, у шта спада и неприхватање закона о родно осетљивом језику. Није, међутим, добро што је морао да о томе говори, а очигледно је морао.
Србска православна црква се и раније изјаснила против законског наметања једне сасвим стране и штетне идеологије која не крије да јој је циљ језички инжењеринг, разарање србског језика, србске културе и хришћанског начина живота.
Овим речима су се лингвисти осврнули на део Васкршње посланице у којој је патријарх Порфирије апеловао на очување србског језика и ћириличког писма, на којима је изграђена србска култура.
Наши саговорници истичу да би боље било да су србски језик и писмо толико добро заштићени и утемељени да нема потребе за додатним апелима и цркве и других важних институција. Али, када већ није тако, цркви, истичу они, нико не може да оспори право на бригу о нашем језику и писму.
– Апелујемо и да се обустави насиље над србским језиком и укину одредбе закона који то насиље намећу, нарочито кроз противуставни закон који намеће такозвани родно осетљиви језик, иза кога се крије борба против брака и породице као богоустановљених светиња и природних облика човековог личног и саборног живота – наведено је у посланици.
– Апелујемо да се напредак друштва, а пре свега народна просвета и култура, граде на јеванђелским темељима, на којима су и настале.
Осим цркве, која апелује да се нормира употреба ћириличког писма у јавном простору, како је и наведено у Посланици, против употребе родно осетљивог језика одавно су се изјасниле и друге институције попут Одбора за стандардизацију србског језика и Матице србске.
– Мишљење свих нас уопште није узимано у обзир – упозорава проф. Срето Танасић, председник Одбора за стандардизацију србског језика.
– Мислим да смо ми једина држава у Европи у којој бригу о идентитетским питањима воде невладине организације уместо да то ради држава у тесној сарадњи са за то позваним научним дисциплинама.
Ми тридесет година нисмо могли донети закон о српском језику и писму, а многоструко штетан закон којим се уводи родно осетљив језик донет је великом брзином, при чему се нико није освртао на став научних институција, других позваних научних дисциплина, широке културне јавности и, понављам, СПЦ.
Тај пропис неко покушава да уведе у употребу по сваку цену, док напокон усвојен Закон о језику и писму још нема никакво дејство у пракси.
Да црква следи мишљење стручне јавности захтевајући да се обустави примена родно осетљивог језика, сматра и проф.
Зоран Аврамовић, који је и члан владиног Савета за језик. – Потпуно је нормално да се црква залаже за очување и одбрану ћирилице, јер ако је неко кроз историју бранио и чувао наше писмо, онда је то била црква.
Нема институције у нашем народу која се толико залагала за одбрану србског писма – каже Аврамовић за “Новости”. – Ћирилица је стара 10 векова, а ми и данас морамо да се бормо за њен опстанак.
Реаговао и на уџбеник биологије
Патријарх српски Порфирије реаговао је раније и на садржај уџбеника из биологије у ком се пропагирала родна идеологија.
Он је од надлежних институција тада затражио да се повуку из употребе сви уџбеници, приручници и помоћна наставна средства у средњим и основним школама и предшколским установама у којима постоје лекције које пропагирају родну идеологију.
– Решења у том пропису су у сукобу са струком – наглашава он. – То је кварење оног што је у језику природно, језик је слободан и има природан развој, а ту је и његова идентитетска функција.
Срето Танасић се осврнуо и на трибине које организује Министарство за људска и мањинска права и друштвени дијалог истичући да таквих разговора није било кад је требало – пре доношења закона.
– На један разговор позван је симболичан број лингвиста који су послужили као икебана, док представника других струка, па ни СПЦ није ни било – каже Танасић.
Извор: Новости