Само име клуба “Хајдук” доста говори о пореклу. Наиме, хајдуци по Далмацији и Истри били су познати Срби који се помињу и у народним србским књигама
Фудбалски клуб Хајдук из Сплита основали су Срби из Далмације! Та историјска чињеница свесно је заташкавана и мењана током 102 године колико постоји клуб.
“Биле” су 1911. године основали браћа Фабијан и Лука Калитерна, Луцијан Стела, Вјекослав Иванишевић, Иван Шакић.
Пре Другог светског рата све Калитерне су били Срби, Луцијан Стела је био Србин католик, док су Шакићи и Иванишевићи пре рата били Срби, неки католици, а неки православци, преноси блог портал Хајдуксрбија.
О србском пореклу браће Калитерна постоје докази у књигама Аустроугарске, где пише да су оба брата хапшена због србофилије и ширења великосрбске пропаганде током Првог светског рата.
Оно што се потпуно прећуткује јесте чињеница да су у оснивању Хајдука учествовали и студентси српске националности који су у том периоду студирали у Бечу и Прагу.
Међу њима су Блажо Приморац, Борислав Приморац, Ђорђе Матавуљ, Никола Матановић, Павле Јанковић, Филип Радовић, Филип Јанковић, Јован Дивац, Новица Давнић, Бранко Вуковић.
Прећуткује се и чињеница да су логистичку и материјалну помоћ за оснивање клуба студенти добили од организације “србска зора”.
Само име клуба “Хајдук” доста говори о пореклу.
Наиме, хајдуци по Далмацији и Истри били су познати Срби који се помињу и у народним српским књигама, попут Стојана Јанковића, Ива Сењанина, Илије Смиљанића, Иве Голотрба, Комнена Барјактара…
Хајдук првих година играо у црвено-плаво-белој комбинацији, али је Аустругарска то забранила па су играчи Хајдука морали да играју у потпуно белој опреми.
Такође, Хајдук првих 30 година постојања, односно све до 1941. године није имао грб на дресу.
Први пут грб им је ставио тадашњи режим Анте Павелића, односно Независна држава Хрватска (НДХ).
ош једна чињеница у прилог овој тези је податак да је од 1913. године председник Хајдука био Будислав Грга Анђелиновић.
Анђелиновић је 1915. године због просрбског говора приликом обележавања Косовског боја у Задру осуђен на три године робије од стране Аустроугарског режима.
Анђелиновић је по завршетку Првог светског рата, као шеф полиције у Загребу, командовао полицијом која је угушила побуну хрватских војника 5. децембра 1918. године на Тргу Бана Јелачића у Загребу.
Војници су протествовали против одлуке о оснивању Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, донетој 1. децембра у Београду.
Анђелиновић је током Другог светског рата писао је текстове у Србском гласнику из Канаде и четничком листу “Новости”.
Ипак, оно најзанимљивије за њега је да је током тог рата био један од помагача Војводе Момчила Ђујића.
Из свега овог може да се изведе закључак да је историја почетака Хајдука уско повезана са Србима из Далмације.
Временом је део те историје заборављен, а део намерно прикривен, па је данас уобичајено да се са стадиона “Пољуд” чују усташки покличи попут “За дом спремни” или “Србе на врбе”
ИЗВОР: србин.инфо