По налогу потписника Чедомиља Мијатовића, министра иностраних послова, избрисан је Српски календар и целокупна историја и наука српског народа која се до тада учила на Великој школи
За ту услугу Чедомиљ Мијатовић добио је од аустроугарског цара Фрање Јосифа титулу грофа, Орден гвоздене круне, пензију и постављен је за председника Српске краљевске академије (данашње САНУ)
И паметан, и способан, и подобан. Треба знати да је Српски календар линија водиља српског народа и Српске православне цркве кроз време и историју
Сателитска електромагнетна истраживања показала су да енергије Сунца одређују датуме планетарне смене годишњих доба, односно топлог и хладног периода у току једне календарске године.
По Српском календару постоје само два годишња доба, лето и зима.
Када сунце 8. новембра 2022. (по католичком календару папе Гргура 13.) пређе у подне преко Пећке патријаршије, почеће српска зима 7530. године. По Српском календару постоје само два годишња доба, лето и зима. Зима започиње на Митровдан.
Сателитска електромагнетна истраживања показала су да енергије Сунца одређују датуме планетарне смене годишњих доба, односно топлог и хладног периода у току једне календарске године.
Топлота са Сунца не допире до Земље, јер се она креће у екстремно хладном простору. До наше планете допире само електрично поље најближе звезде које не носи топлоту већ електричну струју. Конверзијом електричне струје настаје топлота на Земљи.
Електромагнетна сила је први покретач свих временских појава на нашој планети, па и смењивања годишњих доба. То дејство је недоступно човековим чулима.
Смена годишњих доба је нематеријални природни електромагнетни процес, па се поставља питање како су наши преци знали да на Митровдан почиње зима.
Да би се одредио пресек енергија који показује нематеријалну планетарну смену годишњих доба, потребан је висок цивилизацијски ниво.
Целокупан процес догађа се у простору у којем владају две макроскопске нематеријалне силе: електромагнетна и гравитациона сила.
Електромагнетна сила је први покретач свих временских појава на нашој планети, па и смењивања годишњих доба.
То дејство је недоступно човековим чулима. У материјалном свету нема физичких појава који би наговестиле смену годишњих доба. Датуме које је човек измислио на основу физичких астрономских мерила немају никакве везе са стварном сменом годишњих доба.
По важећој расподели годишњих доба лето је у једној, а зима у наредној години, а пролеће и јесен су измишљени.
По Српском календару и календару Сунца, односно календару Природе, лето и зима су у истој години. Смена годишњег доба нема димензију, има само својство пролазности и неповратности времена, али не и објашњење шта је то време.
Пресек енергија на Митровдан доказ је да је Српски календар заснован на нематеријалности природе, чија се научна основа доказује електромагнетним приступом. Лето на северној хемисфери траје седам месеци а зима пет. Поставља се питање да ли су наши преци имали напредну цивилизацију која је била способна да одреди нематеријалну електромагнетну планетарну смену годишњих доба и да то сазнање унесу у Српски календар. То је наука која познаје процес конверзије електричне струје у топлоту.
Једна од највећих непознаница јесте да се целокупна овдашња компјутерска обрада података врши по јединственом протоколу Српског календара: година, месец, дан. Одакле Србима ово сазнање?
Све до потписивања Тајне конвенције 1881. године између Србије и Аустроугарске, Српски календар је био званични календар свих српских држава и Српске православне цркве. Сви управни акти, споменици и записи били су датирани по Српском календару.
Међутим, по налогу потписника Чедомиља Мијатовића, министра иностраних послова, избрисан је Српски календар и целокупна историја и наука српског народа која се до тада учила на Великој школи. За ту услугу Чедомиљ Мијатовић добио је од аустроугарског цара Фрање Јосифа титулу грофа, Орден гвоздене круне, пензију и постављен је за председника Српске краљевске академије (данашње САНУ). И паметан, и способан, и подобан. Треба знати да је Српски календар линија водиља српског народа и Српске православне цркве кроз време и историју.
ИЗВОР: галаксијанова