Док се у Србији о овом величанственом календару ћути, за истраживање истог заинтересоване су институције у Португалу и Индији, као и америчке издавачке куће и НАСА која је и потврдила повезаност календара и природних појава.
То је био календар свих србских држава до 19. века и по њему су писане све повеље, закони, одлуке и облигације међу људима.
Данас га званично користи Србска православна црква и сматра се њеним Уставом, будући да га је Свети Сава унео у црквени кодекс 1119. године
Многи споменици и манастири датирани су по србском календару.
На пример, споменик цару Лазару који је подигао деспот Стефан Лазаревић, најученији човек тог времена.
Ту пише да се Косовска битка одржала 6897. године, а то се никако не уклапа у наше сазнање.
Реч “календар” вуче корен из нашег језика, јер је ова сложеница настала од две наше речи “коло” и “дар”. Није потребно појашњавати значење ове сложенице.
У нашем народу постоји огромно календарско знање, сачувано у митологији, епској поезији, обичајима и свакодневном животу.
Србин је од постојања био стопљен са природом и било је неопходно да њене промене познаје код себе.
Зато Срби имају један од најстаријих и најтачнијих календара на свету.
О овом календару се врло мало зна и говори мимо круга “посвећених”, јер је готово читав век који је за нама, био “табу тема” и међу самим Србима.
Идејним творцима српске фалсификоване историје није одговарало постојање овог календара, јер се он никако није уклапао у њихове тврдње о настанку и опстанку Срба.
Наиме, српски календар је досезао толико далеко у прошлост, много дуже од њихове сопствене историје!
Србски календар био је званични календар свих србских држава до 19. века и по њему су писане све повеље,
закони, одлуке, облигације међу људима, а њега данас званично користи Србска православна црква и он се сматра њеним Уставом, будући да га је још 1119. године у црквени кодекс унео Свети Сава.
Он датира од периода винчанске културе, још од 6. миленијума пре наше ере, на шта указује и симбол за време, који је карактеристичан и приказује лук са два пресека.
Најстарији запис о србском календару јесте један надгробни споменик из овог века, а оно што је занимљиво јесте да је датирање извршено ћирилицом, што показује да је то писмо постојало и пре Ћирила и Методија.
Као званични србски календар, уводи га Свети Сава у 12. веку и користио се све до 19. века.
До тада је све датирано по њему – књиге, повеље, закони, надгробни споменици, споменици културе, а томе у прилог говори и ч
ињеница да је на Смедеревској тврђави у зидине уклесан датум изградње по србском календару.
Многи споменици и манастири датирани су по србском календару. На пример, споменик цару Лазару који је подигао деспот Стефан Лазаревић, најученији човек тог времена.
Ту пише да се Косовска битка одржала 6897. године, а то се никако не уклапа у наше сазнање.
Најновије истраживање које смо урадили пре две године каже да се у Вујанском манастиру, који се налази између Чачка и Горњег Милановца, налази крст блаженопочившег Патријарха Павла
који је датиран по србском календару – рекао је Милан Стеванчевић, најбољи познавалац календара код нас, који се његовим изучавањем бавио скоро 40 година.
Према србском календару, година се дели на лето и зиму. Лето почиње на Ђурђевдан, 6. маја, док зима на Митровдан, 8. новембра.
Истражујући даље и тумачећи то са научне стране, ово су два датума када се смењују два годишња доба, што се поклапа и са сунчевим календаром када се мењају енергије.
То је потврдила и НАСА, која је установила да се ти велики црквени празници поклањају са електромагнетним променама Сунца.
“По србском календару, Сунце се посматра као живо биће које се сматра и божанством.
Оно је лице које служи србском народу за датирање многих природних појава, као што је, на пример Преображење, а оно се јавља 19. августа. Тада се мењају гора и вода.
Да се мења гора знамо по лишћу које жути и опада, а шта значи “мења се вода”, истиче Стеванчевић и додаје:
Када је Београдска школа метеорологије истраживала хемијски састав воде 2008. године, запрепастили смо се да се 19. августа мења хемијски састав кише.
До тада је кисела, а од тада алкална или неутрална.
Питање је како је наш народ знао да се тада мења и састав воде, јер смо ми ово открили уз велика магнетна средства, апарате и инструменте.
Година по српском календару почиње почетком априла и усклађена је са грегоријанским, што је заслуга Светог Саве,
који је у 13. веку прихватио римско означавање месец дана, како би показао заједништво хришћана.
Према протоколу србског календара, прво се показују година, па месец и дан, за разлику од других календара који приказују дан, месец и годину.
Оно што је занимљиво јесте да ни један други календар нема такво датирање, али и то да се компјутерска обрада врши по протоколу србског календара.
Док се у Србији о овом величанственом календару ћути, за истраживање истог заинтересоване су институције у Португалу и Индији,
као и америчке изадавачке куће и НАСА која је и потврдила повезаност календара и природних појава.
Према Стеванчевићу, радиће се на новим сазнањима којих има доста, будући да се подаци о србском календару налазе у старим рукописним књигама,
које имају велику историјску и научну вредност, а које су однете из земље и налазе се у музејима и библиотекама широм Европе.
Метеоролошки сателити доказују да су “горски цареви” без свемирске технологије, после Митровдана некако знали да
Сунце смањује активности на северној хемисфери и мудро се повлачи код јатака на зимовање.
Народни србски календар на неки начин познаје термине промена електромагнетизма Сунца, а таква прецизност не може бити случајна, јер захтева много знања из космичке метеорологије.
Тиме се поново поставља питање неке изгубљене цивилизације.