Rekl2
Најстарија србска химна Иако је прошло више од 200 година од када је први пут званично запевана и постала део школских слава, Химна Светом Сави и данас нема познатог аутора.

Најстарија србска химна вероватно је настала у једном фрушкогорском манастиру пре скоро три века, а као аутор наводи се један владика.

„Ускликнимо с љубављу светитељу Сави…”, химна посвећена првом србском архиепископу и књижевнику Светом Сави, настала је у манастиру Кувеждину на Фрушкој гори 1735. године.

Сматра се да је ову свечану песму испевао владика вршачки Јован Глигоријевић, који је касније постао и митрополит карловачки. Песму је забележио јеромонах Силвестер Вучковић и 1832. пренео је у Хиландар.

Ево у ком граду је први пут изведена, где је и донесена одлука о обележавању школске славе –

У манастиру Кувеждину нема писаног трага када је настала ова песма и да ли је певана у манастирској цркви посвећеној Светом Сави, али историчари и истраживачи верују да је Химна Светом Сави, односно песма са насловом „Песн Светитељу Сави и архиепископу сербскоме“, која је забележена тек 1832. године, појана у цркви овог манастира.

А о првој школској слави постоји запис да је прослављена у Земуну 1812. године на иницијативу проте Јефтимија Ивановића, који је претходно боравио у Кувеждину.
Тада је основан и школски фонд са задатком да се „Свети Сава има обележавати сваке године, као заштитник србских школа“.

Настојатељ манастира Кувеждина, јеромонах Варнава, овако сведочи о Светосавској химни

– По предању знам да је Химна Светом Сави настала у овом манастиру, али писаних трагова нема, јер је манастирска архива изгорела за време Другог светског рата.

Ако је Химна написана 1735. године, онда је сигурно и појана у цркви Светог Саве, овде у манастиру, пре него што је постала школска слава у Срба – каже јеромонах Варнава.

Једини писани траг о Химни Светом Сави, о њеном настанку и аутору, те јеромонаху који је песму записао и пренео је у манастир Хиландар, налазимо у споменици „Прва србска игуманија после средњег века“, коју је написала монахиња Теодора Васић, а издао манастир Ваведење пресвете Богородице из Београда, 2006. године.

У свом предговору за ову споменицу професор др Драган Недељковић пише да је у Кувеждину настала химна и спомиње њеног аутора Јована Глигоријевића и јеромонаха Силвестера Вучковића, који је химну и записао. У овом издању Недељковић не наводи извор података о настанку Химне Светом Сави.
Као могући аутор помиње се и…

Историчар Димитрије Руварац закључује да је песма настала у Срему, а закључак изводи на основу песмарице из 1845. године. Као могући аутор спомиње се и песник и свештеник из Панчева Васа Живковић, који је живео од 1819. до 1891. године.

Први нотни запис Светосавске химне оставио је композитор Корнелије Станковић (1831 – 1864) после светосавске прославе у Бечу 1858. године. Своју музичку верзију урадили су доцније и други композитори: Мокрањац, Јенко и Крстић.

Остаје да се и даље истражује да ли је Химна Светом Сави испевана у Кувеждину на Фрушкој гори пре 283 године и преписана стигла на Хиландар пре 180 и неку годину, али и да с поносом наставимо да славимо школску славу и да схватимо колико велик је допринос Светог Саве у развоју српске државе и Србске православне цркве.

ИЗВОР: Опанак

 

 

ПОСТАВИ ОДГОВОР

молимо унесите свој коментар!
овдје унесите своје име

Uključena je moderacija komentara. Vašem komentaru može biti potrebno određeno vreme da se pojavi.