Постаје све луђе и луђе у наративу државе Србије, да смо спали на томе да се прича о северу покрајине а, не о остатку као да тамо нема срба а, има и више него на северу покрајине.
Управо је то веровање грешка велика а, самим тиме и погубно за србе који су у централном и јужном делу покрајине.
Овај чланак је управо везан за србско место Готовушу на космету које има античко и средњовековно порекло и постојање.
Решили смо на молбу управо срба из овог места из наше јужне србске покрајине које се налази у околини Штрбца на југу КиМ-е, да објавимо чланак како би шира јавност била упозната о богаству и вредности Косова из само једне ситне варошице које је немерљиво.
О Готовуши
Између брда и долина прошараних рекама и потоцима, шумама и ливадама, протеже се шарпланинска варошица Готовуша са 1300 становника српске националности.
У саставу је општине Штрпце, на југу србске Аутономне покрајине Косово и Метохија, на североисточним падинама Шар-планине, са обе стране горњег тока реке Лепенац и Готовушке реке.
Насеље је добило име по готовим, разрађеним пољима на која су дошли преци садашњих становника Готовуше.
Готовуша у антици и средњем веку
Према досадашњим археолошким испитивањима и открићима, територија данашње Готовуше је била насељена више хиљада година уназад.
Ту су, пре свега, остаци утврђења Градиште (Зидовница), где постоје трагови водовода и канализације, као и недавно откривени мозаик који је припадао цркви из 6. века нове ере.
У писаним документима, Готовуша се први пут помиње 1331. године у једној од повеља србског цара Душана Силног, тада краља.
Као и цела средњевековна Србија, и Готовуша највећи процват доживљава управо за време цара Душана, када је кроз насеље пролазио каравански пут, који је повезивао царске градове Призрен и Скопље.
Тим путем је пролазио велики број трговаца који су трговали са Готовушанима.
Трговци су продавали усољену морску рибу и маслиново уље, а куповали вино и винову лозу, која је била веома заступљена у нашем крају.
Србски средњевековни владари имали су своје поседе у Готовуши, о чему најбоље сведоче народне песме и сачувана имена предела као што су Цареве ливаде и Царева глава.
У Готовуши стоје и две цркве, из 14., односно, 16. века: црква Пресвете Богородице и црква Светог Спаса, на чијим су зидовима и најлепше и најочуваније фреске Сиринићке жупе.
Цркве су од изузетног значаја и под заштитом су Републичког завода за културу Републике Србије, као вредно културно-историјско наслеђе.
По народном предању, у Готовуши су неко време биле чуване мошти српског цара Уроша Нејаког, које су касније пренесене у манастир Јазак на Фрушкој гори.
Под Турцима
Готовуша није потпала под турску власт одмах после Косовске битке. То се десило тек 66 година касније, када је извршен и попи становништва.
У опширном катастарском попису 1455. године, Готовуша се бележи као област Вука Бранковића.
Према том попису, Готовуша је имала 79 домаћинстава која си била задужена да на име пореза измире 6,014 акчи и плаћа ушур на приход од винограда у износу од 30 чабара вина.
Живот Срба под турском влашћу био је веома тежак, па се велики број људи одселио према централној Србији и Аустрији.
У сеоби под вођством србског патријарха Арсенија Трећег Чарнојевића, али су Готовушани, и поред тога, успели да у вишевековном ропству сачувају од заборава србску веру и народне обичаје, и опстану на вековним огњиштима.
Србска војска је ослободила Готовушу из турског ропства 13. октобра, 1912. године.
Победу србске војске и ослобођење су огласила црквена звона на готовушким црквама, позивајући народ на окупљање и проповеди.
Србпској војсци су приређени свечани дочек и славље које је трајало неколико дана. Петовековни турски јарам је збачен и највећи сан је био остварен: Косово се поново нашло у саставу Србије!
Развој образовања
Иако је у Готовуши постојало неколико црквица, свештеници нису, као у осталим деловима Србије, водили рачуна о описмењавању народа, већ само о проповедању православне вере, па се јављају идеје о оснивању школе.
Иако је у Готовуши постојало неколико црквица, свештеници нису, као у осталим деловима Србије, водили рачуна о описмењавању народа, већ само о проповедању православне вере, па се јављају идеје о оснивању школе.
Прва школа у Готовуши почела је са радом 1897. године, за шта је најзаслужнији њен први учитељ Рајко Урошевић, по коме и школа данас носи назив.
Уз образовни рад са децом, учитељ Рајко се бавио и општим просвећивањем људи у Готовуши, учио је народ гајењу и калемљењу воћа, узгоју пчела, био је саветник у сеоским и правним пословима, развијао добре односе међу људима, помагао у лечењу мештана народним лековима.
Био је иницијатор изградње првог модерног водовода у Готовуши, који је саграђен 1912. године. Учитељ Рајко је редовно слао извештаје из Готовуше тадашњем конзулу Краљевине Србије у Приштини Браниславу Нушићу.
Развој привреде
Прва задруга у Готовуши основана је 1931. године, захваљујући залагању учитеља Милана Јевтића. Пре оснивања задруге, у Готовуши су постојале три бакалске радње.
Председник ове кредитно-продајне задруге био је Стојко Добросављевић, а благајник Стеван Максимовић. У задругу је ступио велики број домаћинстава из Готовуше, али и околних села.
Туризам
На узвишењу Чука налази се симбол и заштитни знак Готовуше – крст висок 6 метара. По народном веровању, у давна времена у селу су се рађала здрава деца која су се касније разбољевала.
Мештани су због тога тражили савет од локалног свештеника и он им је саветовао да упрегну два вола близанца који ће вући плуг, да на месту где буду заорали ту и заврше круг, да изору бразду око целог села и да у центру круга направе крст.
Мештани су тако урадили и направили крст од камена који су довлачили из реке. Тако је крст сачувао Готовушу и њену децу.
Крст данас представља симбол и заштитни знак Готовуше који посећује велики број људи из свих крајева Србије и света.
Зачетник и најзаслужнији човек за развој туризма на Шар-планини био је Стојко Добросављевић из Готовуше и по њему први туристички објекат на Шар-планини носи име ”Стојкова кућа”
Природа
Околина Готовуше обилује изузетним природним лепотама. Одмах изнад места су обронци и врхови Шар-планине.
На југоисточној страни су: врх Љуботен, висок 2498 метара, Црни врх, Гавраник, Главе, Кокошиње, Жељкина вода, као и излетиште ”Бела вода”.
Урбана структура
Готовуша је састављена од неколико махала (насеља): Ново насеље, Ђурђеви, Стојчеви, Петкичини, Зангини, Костићеви, Репиново и Кевкине.
Култура
Готовуша нимало не заостаје за већим срединама у погледу културе.
Одмах после Другог светског рата саграђен је Дом културе у којем се организују разне културно-уметничке манифестације.
Чувари народне традиције у Готовуши су КУД ”Младост”, са певачком групом, који проносе славу Готовуше и Србије широм света са низом награда освојеним на разним такмичењима.
У Готовуши се одржава и низ фолклорних манифестација и народних обичаја који се чувају од заборава: маскенбал ”Вучари”, који се одржава на празник Беле покладе, затим Процка, Мавање кумбара, Лазарице и Велигдан.
Спорт
Најзаступљенији спортови у Готовуши су фудбал, кошарка, рукомет и одбојка. Најпознатија екипа је ФК Готовуша.
Једна од најбољих екипа малог фудбала на простору Косова и Метохије, са великим бројем освојених турнира и трофеја.
Најпознатије спортске манифестације које се организују у Готовуши су: Турнир генерација ‘‘Цветница’‘, Ноћна лига у малом фудбалу, кошаркашки, одбојкашки и шаховски турнири.
Данас…
Готовуша је данас модерна шарпланинска варошица која представља симбол опстанка Срба на својим вековним огњиштима на Косову и Метохији.
ИЗВОР: Готовуша.нет