Монголско царство је свој врхунац доживело у 13. и 14. веку, највише захваљујући озлоглашеном освајачу Джингис Кану. Оно је и званично највеће царство које је икада постојало.
Монголско царство се простирало од Кине до источне Европе обухватајући скоро целу Азију и делове Европе.
Историја је монголске ратнике запамтила као борбене и немилосрдне освајаче који су спавали, јели и цео дан проводили на коњима.
Сурови освајачи
Монголски освајање је било сурово, али и веома ефикасно.
У сваком селу и граду који би пружио отпор они би побили апсолутно све становнике, пљачкајући и спаљујући усеве, како остатак становништа не би имао шта да једе.
Нарочито су били сурови према женама које су масовно силовали. Како су се вести о њиховој монструозности шириле, тако се све мање противника усуђивало да пружа отпор.
Поједини извори тврде да је Џингис Кан за живота поштедео све оне који су се сместа предавали, док би оне који су у почетку пружали отпор систематски уништавао.
Као окупатори, нису били захтевни. Све што су тражили је формално признавање царства и редовно плаћање пореза.
Нису наметали своју религију или културу, тако да колико год то апсурдно деловало, могу се окарактерисати као “либерални поробљивачи”.
Али то има своју цену јер готово и да не постоје трагови њихове владавине, као што су промене у језику, религији или култури, што није случај са осталим освајачима као што су Персијанци, Македонци и Римљани.
Елиминатори
Процењује се да су током својих освајања побили преко 40 милиона људи.
За тадашње време, када је нашу планету насељавало мање од милијарду становника (данас је преко 7 милијарди), овај број се чини готово немогућ, а поједини историчару сматрају да је та цифра и много већа.
Постоје извори који тврде да се после монголске инвазије тадашња популација Кине смањила са 120 милиона на 60 милиона.
Неки теоретичари иду толико далеко да тврде да је њихов крвави пир драстично, па чак и позитивно утицао на планетарни екосистем.
И у другим земљама ситуација је била слична. На пример, у тадашњој Персији се број становника смањио са 2,5 милиона на 250 хиљада.
Сигурно је да нису само Монголи били узрок ове статистике, али чињеница је да су, након њихове најезде читава пространства и територије остајале празне.
Освајање Европе
Монголи су били надомак освајања читаве Европе. Стигли су до делова Немачке и Пољске, али су се стицајем околности, вратили назад.
Пошто је тадашњи владар Огедеи Кан преминуо, обичаји су налагали да се војска врати назад, док се не устоличи наредни владар.
Напад на Балкан
Иначе, ни наши крајеви нису били поштеђени монголске инвазије.
У једној бици 1288. године краљ Милутин је успео да победи савезну бугарско/монголску војску, али је био поштеђен освете зато што је пристао да се начелно повинује Монголској владавини.
Послао је богате дарове, између осталог и свог сина, Стефана Дечанског као таоца. Стефан је после десет година успео да побегне када је умро Ногаи Кан, а осветио се Бугарима у бици код Велбужда 1330. године (у бици је учествовао и његов син, будући цар Душан).
Друге околне земље Монголи су потпуно опустошили, нарочито територије данашње Румуније где је побијена скоро половина становника.
Хрватска је такође претрпела тешка разарања. Монголи су се највише задржали у Мађарској која им је представљала капију Европе.
ИЗВОР: daliznate.com/EPK