Сељаци на планини Борји, јануара 1939. године, пронашли су дивљу, полунагу жену, са огртачем од траве… У њој су препознали девојку несталу пре 22 године, за коју су мислили да је одавно мртва.
Београдска Правда тада је, доносећи причу о овом догађају, навела да се Бањалуком тих дана муњевитом брзином пронела вест о проналаску „дивље жене“, на коју су наишли сеоски дечаци, чувајући стоку.
„Дечаци су видели скоро нагу жену са расплетеном косом до колена. Дечаци су отрчали у село и обавестили родитеље. Сељаци, међутим нису веровали деци. Дечаци су и даље изгонили стоку на пашу, али нису смели да оду у близину места где су видели ту жену“, пише Правда.
После неког времена, скоро на самом подножју планине, дечаци су опет видели исту жену. Престрашени, побегли су оставивши стоку.
„Сутрадан, пошли су њихови родитељи наоружани штаповима и секирама да потраже ‘дивљу’ жену. Целога дана сељаци су трагали и предвече видели су ту тајанствену жену, обраслу у косу, а обучену у одело од животињске коже.
На ногама је имала обућу оплетену од грања, а преко рамена огртач од траве. Сељаци су направили круг око ње да не би побегла. Жена је вриснула и пала у несвест“, писао је лист, а пренео Мондо.
Када су јој сељаци пришли, на своје запрепашћење, у њој су препознали Зорку Блажуновић, која је нестала пре 22 године!
Зорка је нестала док је БиХ још увек била под Аустроугарском окупацијом, а од тада су сви мислили да је мртва. Враћајући се причом у прошлост, Правда наводи:
„1916. године Зорка је имала 18 година. Била је врло лепа и допала се неком аустроугарском официру.
Једнога дана официр је наредио Зоркиним родитељима да је пошаљу у жандармеријску касарну, где има да буде саслушана као сведок по некој ствари. Свима је било јасно зашто официр позива Зорку, али се наређење морало испунити.
Сутрадан се Зорка плачући опростила од родитеља и пошла. Родитељи су мислили да Зорка иде у касарну… Истога дана поподне дошли су жандарми у кућу Зоркиних родитеља да је траже.
Родитељи су тврдили да је Зорка већ отишла, али то није помогло и они су одведени у затвор где су мучени и после затворени. После пропасти Аустрије Зоркини родитељи су пуштени, али о својој кћери нису могли ништа да сазнају.“
Зорка се, пошто је пронађена, ускоро освестила али и даље није изговорила ни једну реч.
ИЗВОР: Ало,Мондо, Хронограф