Rekl2

Ово место, које се налази недалеко од Краљева, вековима је било центар духовности српског народа
Манастир Жича налази се недалеко од Краљева и представља праву духовну и културно-историјску ризиницу нашег народа.

Сазидан је у 13. веку као задужбина краља Стефана Првовенчаног.

Жичу је током свих векова постојања пратила судбина народа и вере којој припада.

Ова светиња носи титулу „мајке свих цркава“, а био је и место на коме је никло семе српског православља.
Према веровању на овом светом месту крунисано је седам краљева.

Међутим, због геостратешког положаја, понео је и несрећну титулу светиње која је највише пута рушена.
Вековима овај манастир, који је задужбина првог српског краља, својом лепотом и миром оплемењује Долину јоргована.

 

Према веровању на овом светом месту крунисано је седам краљева.

Међутим, због геостратешког положаја, понео је и несрећну титулу светиње која је највише пута рушена.

Вековима овај манастир, који је задужбина првог српског краља, својом лепотом и миром оплемењује Долину јоргована.

Манастир ЖичаПОГЛЕДАЈ ГАЛЕРИЈУ
Манастир Жича
Легенда о манастиру
Легенда каже да је дошавши на власт, тада још велики жупан Стефан Немањић, одлучио да сазида задужбину по угледу на Студеницу, задужбину творца српске државе и његовог оца Стефана Немање.

Прича каже да је првобитна намера била да црква буде сазидана подно неосвојивог града Маглича на планини Столови, али судбина је другачије хтела.

Међутим, по предању што би било сазидано преко дана, ноћу би било срушено.

Зато је Стефан позвао брата Саву, који је са монасима три дана и три ноћи постио, бдео и молио се како би од Бога добио знак где би требало саградити цркву.

И заиста, према легенди, трећег дана се из неба спустио сноп златне светлости, танак попут жице, који је показао место на коме је сазидан манастир.

Од тог времена су место и манастир понели име Жича.

Жича манастир
Фото:Пиxабаy

Задужбина првог српског краља и центар духовности
Историја даје нешто другачије податке о настанку манастира Жича. Изградња је почела 1206. или 1207. године, док су коначни радови на иконопису цркве завршени тек 1221. године. Централна манастирска црква грађена је у рашком стилу и посвећена је Вазнесењу Христовом.

Због свог јединственог градитељског стила постала је прототип за изградњу других задужбина које су током средњег века градили владари и великаши из лозе Немањића. Због овога се Жича понекад назива и „мајком свих цркава“.

Према записима донекле може да се реконструише изглед првобитне цркве која је имала 12 купола које су представљале 12 апостола и велика централна, у славу Исус Христа.

Историја и предање се слажу да је изградњу Цркве Светог спаса и манастира Жича, подстакао Свети Сава у циљу духовног препорода земље после дугог периода сукоба и раздора који су били последица борбе за власт између Стефана и њиховог трећег брата, Вукана. После смрти Стефана Немање, дошло је до измирења браће и стварање јединствене државе, која је употпуњена и добијањем статуса краљевине. Тада се Сава изборио и за аутокефалност српске архиепископије.

За потврду краљевске титуле и крунисање по православним обичајима, Стефан Немањић одабрао је управо Жичу, где му је краљевски венац положио 1219. године новопроглашени Српски архиепископ Сава.

Предање каже да је том приликом Стефан Првовенчани наредио да се сви будући српски краљеви крунишу у овом манастиру, што је и урађено. Предање даље каже да су за потребе сваког крунисања отварана нова врата на цркви, која би потом била зазидана. Кроз векове и рушења, сачувано је седам ових отвора, те се сматра да у овој цркви крунисано седам краљева.

Иако не постоје јасни историјски извори да ли је заиста седам краљева крунисано у Жичи, а неки сматрају да су у питању прозори који су из разних разлога пробијани и зазиђивани, у народном предању манастир је и даље познато као „Седмоврата Жича“.

После крунисања Стефана Немањића, Жича постаје и важан духовни центар проглашењем манастира за седиште аутокефалне српске архиепископије. Свети Сава је у манастиру боравио и током градње и надгледао радове, те се сматра да је доста утицао на коначни изглед грађевине. У манастирском комплексу имао је и своју кулу у којој је живео, док је управу над манастиром предао архимандриту Арсенију.

Све до последње деценије XИИИ века, Жича ће остати седиште архиепископије, када се пред најездом Татара архиепископија сели у Сопоћане. Ово ће бити само први у дугом низу разарања и обнова које ће светиња у наредним вековима да претрпи.

Сва страдања Жиче

 

Упад Татара на територију Србије крајем XИИИ, оставиће значајне последице и на манастир Жича, који је опљачкан и значајно уништен. Уследиће обнова почетком XИВ века за време краља Милутина, а Жича поред Сопоћана поново постаје центар духовног живота. Период под Турцима означиће низ рушења и делимичне обнове манастира, који је ослобођење дочекао у руинираном стању које није успело да уништи његову лепоту.

Жича је страдала и током Првог српског устанка, Првог светског рата и Другог светског рата, и поново обнављана. Оштећена је и у земљотресу 1987. године, после чега је започета рестаурација којом је добила данашњи изглед.

Ипак, током свих векова Жича је била и остала више од духовног седишта. О томе сведочи и цртица из XИВ века о томе како су Срби који су из непознатих разлога пресељени у Епир, у новој домовини у знак сећања основали манастир Жича на једној сличној висоравни обраслој шумом. Као и ова у Долини јоргована, тако је и та нова до данас остала чувар оног најлепшег из наше историје.

 

ИЗВОР: Телеграф

Напомена!!!

Посјетиоци наше „Веб странице“ често су збуњени и у недомици, зашто на нашој страници користимо варијанту СРБСКИ а не СРПСКИ.

Свјесно и са намјером пишемо срБски умјесто срПски, не користећи граматичко правило једначења сугласника по звучности!

ДТАЉНИЈЕ

 

ПОСТАВИ ОДГОВОР

молимо унесите свој коментар!
овдје унесите своје име

Uključena je moderacija komentara. Vašem komentaru može biti potrebno određeno vreme da se pojavi.