Пантеон Јужних Словена најтеже је реконструисати, јер су они рано потпали под непосредни утицај византијске цивилизације и хришћанске религије.
Словени су веровали у једног врховног бога, и то бога муње Перуна, коме су била подређена божанства нижег реда.
Можемо повезати стару словенску митологију са много познатијом грчком, јер има много готово истоветних. Перун је сличан Зевсу, Весна, богиња пролећа Деметри, Дабог Хефесту, Коловрат Аполону.
Како су у топономастици јужно од Дунава многи трагови имена Перуна, може се претпоставити да је код Јужних, као и код Источних Словена, Перун био врховни бог. У топонимима има трагова и о Велесу, о чијем се лику и функцијама код Јужних Словена може индиректно судити по описима Светог Саве, који је, по србском народном предању, првенствено просветитељ, покровитељ и заштитник стоке.
Њему би био близак и Дабог или Дајбог из србских прича, црно и хромо божанство доњег света, господар мртвих, заштитник стада, али и вукова, који је називан и Даба, Дабо или Хроми Даба. Дабог је истовремено и бог племенитих метала, злата и сребра, проналазач и заштитник ковачке вештине.
После прихватања хришћанства, функције Дабога пренесене су на велике хришћанске свеце (Св. Јована, Св. Саву, Св. Арханђела, Св. Ђорђа, Св. Николу), а његов лик је преображен у сотону и Хромог Дабу, док је Перун претворен у Илију Громовника.
Једна од хипостаза Дабогових је вероватно и Вид, божански видар чије је име сачувано у великом србском празнику Видовдану.
Цар Тројан са три главе, који се помиње у једној скаски, вероватно је божанство блиско Триглаву јер је описан као ноћни коњаник. Како се у једној словеначкој бајци помиње чаробница Мокоши, могуће је да је богиња Мокош некада била позната Јужним Словенима.
ИЗВОР: опанак.рс