Оче Епифаније имате реч! Хвала вам на лепом уводу. Да, долазила је његова светост и успео је за два дана да узнемири читаву Свету Гору. Њен мир и тишину… Где год да је пошао цвеће је увенуло,лишће опало, цела природа уништена.
Напао је све што је стигао, јер је у годинама сигрно је да је хтео и више, сразмерно својој старости потрудио се и изреко многе хуле, хтео је и више, али није могао због своје старости, да је млађи сигурно би могао и друге хулости да изрекне.
Колико су његове телесне могућности допустиле, толико је и богохулијо.
Дакле рекао нам је овде да монаси нису изнад цркве! Они су само чланови цркве. А црква је уствари Вартоломеј! Рекао нам је дакле да је јединство вере и јединство Цркве у помињању Вратоломеја. То је рекао у манастиру Каракалу.
Што значи, у неколико речи, тајна вере није Христос који се отелотворио, који је страдао и био разапет, који је васкрсао, и који се вазнео, него је даклен тајна вере и тајна спасења помиње Вартоломеја. То нам је рекао а, аније ни помену Христа.
Стално је помињао своје име и то да је потребно дда гапомињу и на свим службама. И овде се наравно лако може приметити следеће: оно што је рекао и у Америци и овде где се осећа међу својима, изашао је и рекао дакле да то што га непомиње московски патријарх да га зато апсолутно није брига. Да је та њихова “није ме брига” еклисијологија. Остатак текста и говора кроз видео испод: